Povodom srpske rezolucije Vašington sprema kontrarezoluciju o Kosovu

Amerika je pripremila svoju rezoluciju povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu u kojoj je ključno da se traže pregovori između Beograda i Prištine i zaključuje nepromenljivost statusa Kosova. Vašington još nije odlučio da li da svoju rezoluciju preda direktno ili preko prijateljske zemlje, na primer Albanije, otkriva za „Blic“ Obrad Kesić, ugledni vašingtonski analitičar, najnovije odluke američke administracije.

Još nije odlučeno da li će rezoluciju predati direktno SAD: Bajden i Tadić

Kesić, inače stariji partner u „TSM Global Consultants“, kaže da pred Generalnu skupštinu UN posvećenu, pored ostalog, i pitanju Kosova, ne treba očekivati promenu dosadašnjeg stava SAD jer je u toku promena administracije. Vašington će, kaže on, čvrsto nastaviti da insistira na tome da Beograd promeni svoju rezoluciju i iz nje izbaci ne samo sporni uvod, u kome se konstatuje da je neprihvatljiva jednostrano proglašena nezavisnost, već i rečenicu kojom se traže pregovori o „svim otvorenim pitanjima“.

- SAD će još pokušati da ubede Srbiju da promeni rezoluciju, a u slučaju da se to ne dogodi, pripremili su svoju varijantu. Najverovatnije da će svoj predlog predati preko prijateljske zemlje jer tako mogu da obezbede veći broj glasova „za“ jer ima zemalja koje automatski glasaju protiv svega što predloži Amerika - kaže Kesić za „Blic“.

Izvor „Blica“ iz vrha vlasti odbacio je juče svaku mogućnost drastične promene rezolucije jer bi to „za nas značilo odustajanje od naših vitalnih interesa“.

- U ovom trenutku nema razgovora o promeni rezolucije jer i iz Brisela, iz zemalja koje su priznale Kosovo i iz SAD traže da odustanemo od naše rezolucije i ne nude nikakav kompromis. Praktično, zauzvrat ne nude ništa, čak ni datum prihvatanja kandidature za članstvo u EU. Idemo na Generalnu skupštinu sa ovakvom rezolucijom i smatramo da čak ni u slučaju da ona bude odbačena, to nije nešto što nam donosi lošu varijantu - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpske vlasti.

U kabinetu predsednika Tadića i u Vladi Srbije, kako „Blic“ nezvanično saznaje, računaju da srpski predlog ima šansu da bude usvojen, uz intenzivnu diplomatsku aktivnost kakva se vodi od kako je Sud u Hagu presudio da kosovska deklaracija nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Računaju na nejedinstvo u EU, zbog čeka bi svih 27 članica Unije prilikom glasanju u GS UN mogle ostati uzdržane. To znači da bi, od 69 zemalja koje su priznale Kosovo, samo 47 moglo glasati protiv srpske rezolucije. Srbija samo iz Afrike može da računa na više od 40 glasova „za“, a uz glasove Rusije, Kine, Brazila, Indije i priličnog broja zemalja Azije, Srbija ima šansi da „pobedi“. Jer rezolucija se usvaja većinom glasova prisutnih.

I mada vlasti u Beogradu smatraju da bi usvajanje rezolucije ojačalo poziciju Srbije pred neminovne pregovore sa Prištinom, poznavaoci političkih prilika u EU ne dele to mišljenje. Vladimir Todorić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže za „Blic“ da bi i u slučaju pobede Srbija, u stvari, izgubila jer bi time dobila samo da se EU i SAD-u suprotstave zemlje trećeg sveta, „što bi joj se obilo o glavu“.

- Ishod u Generalnoj skupštini neće promeniti ništa jer je glavno pitanje šta će doći iza toga. Ne treba očekivati da će na Srbiju biti smanjen pritisak da počne pregovore sa Prištinom. U slučaju da rezolucija bude odbačena, Srbija će sa gubitničke pozicije sesti za pregovore. Bilo bi bolje da sada promeni rezoluciju i u pregovore uđe u ulozi strane koja ima inicijativu - kaže Todorić.

Nikola Jovanović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija“ i dobar poznavalac politike EU, takođe potvrđuje za „Blic“ da je najvažnije pitanje upravo pregovori koji će uslediti sa Prištinom i to ko će biti pokrovitelj tih pregovora - samo EU, odnosno većinom zemlje koje su priznale Kosovo ili EU i UN, gde imamo moćne zaštitnike u vidu Kine i Rusije.

- Političke i pravne mogućnosti za manevar veoma su skučene pre glasanja u GS UN. Važno je usmeriti se na to šta će biti nakon glasanja i kako će teći pregovori između Srbije i Kosova i u tom smislu je veoma važno da nađemo zajednički jezik sa ključnim zemljama EU. Zato je važno da predstojeća poseta nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea protekne dobro jer Nemačka je ključna zemlje EU i zainteresovana da ima ključnu ulogu na Balkanu. Iako se najavljuje da će Vestervele tražiti od Srbije da povuče rezoluciju u zamenu za brže pristupanje Srbije EU, neće biti strašno ako do dogovora ne dođe, pod uslovom da se otvore mnoge druge zajedničke teme koje imamo sa Nemačkom - kaže Jovanović za „Blic“.

Prva poseta nemačkog šefa diplomatije od 2000. godine, kada je bio Joška Fišer, stavlja se u kontekst pojačanih pritisaka na Srbiju da odustane od rezolucije. Međutim, ona je i više od toga, s obzirom na to da je u pitanju balkanska turneja šefa nemačke diplomatije.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Zdravko Ponoš kaže da ne očekuje ucene od Vestervelea, već podseća da Nemačku i Srbiju vezuje i niz drugih pitanja. Na spisku sagovornika šefa nemačke diplomatije nalazi se i lider naprednjaka Tomislav Nikolić, kao i lideri LDP i G17 plus. Iz Berlina je zvanično najavljeno da će Vestervele posetiti Balkan da bi promovisao mirno rešenje za Kosovo i reforme koje traži EU.

- Ministar će tokom puta naglasiti važnost bezbednosti i stabilnosti na zapadnom Balkanu za celu Evropu u kontekstu evropske perspektive koju vlada Nemačke vidi za celi region - rekao je juče Andreas Peške, portparol Vestervelea.

Pored zvaničnih sastanaka, Vestervele će se u Beogradu sastati sa mladim diplomcima sa kojima će razgovarati o izgledima Srbije, a u Prištini će se obratiti parlamentu i naglasiti podršku Nemačke za „nezavisni i demokratski razvoj Kosova“.

Promene u SAD nepovoljne po Beograd

Američka administracija pretrpela je prošle nedelje važne kadrovske promene, a za nas je najznačajnije da na mesto prvog čoveka zaduženog za Balkan dolazi Tina Kajdanov, poznata po svojim antisrpskim stavovima, inače prvi američki ambasador u Prištini i žena za koju se smatra da je svojom agilnošću veoma doprinela donošenju kosovske deklaracije o nezavisnosti.
- Kajdanova je još iz devedesetih, kada je bila Holbrukov saradnik, poznata po tome da iza svakog problema vidi „srpski nacionalizam“ ili „srpsku propagandu“. Njen izbor za DAS-a (zamenika pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju) nije dobar za Srbiju jer ona nikada nije skrivala ni simpatije ni, što je još važnije, antipatije prema državama - komentariše za „Blic“ Obrad Kesić i podseća da je tokom rata u BiH Kajdanova u svom kabinetu držala veliku šahovnicu na zidu.

(Blic)